Izložene diskriminaciji, osobe sa invaliditetom su vekovima, bile tretirane kao teret, a kasnije kao pacijenti, u skladu sa medicinskim modelom pristupa invalidnosti. Kasnije, u drugoj polovini 20. veka počinje da se razvija socijalni model pristupa invalidnosti zasnovan na ljudskim pravima koja pripadaju svima, kao razvijanje jezika invalidnosti. Ljudska svest je jedna od najvećih prepreka na putu ovih promena.

Podizanje svesti je kontinuiran proces koji zahteva istrajnost, edukaciju i motivaciju pre svega samih osoba sa invaliditetom, kao i cele javnosti, uz obaveznu upotrebu svih vrsta medija.
Osobe sa invaliditetom, kao i svi ostali građani, kada imaju zdravstveni problem, obraćaju se medicinskim radnicima. Odluke o tome gde će živeti, čime će se baviti i drugo, ne spadaju u medicinsku sferu ni kada je reč o široj populaciji, ni kada je reč o osobama sa invaliditetom. O tim pitanjima odlučuje svaka osoba  i snosi odgovornost za odluku koju je donela. Jedno od osnovnih ljudskih prava koje pripada svakom čoveku bez obzira na nacionalnost, veroipovest ili invaliditet je pravo na izbor. Socijalni model je baziran upravo na ljudskim pravima i podrazumeva ,,aktivistički pristup za poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom u zajednici'', pri čemu je ,,odgovornost društva da obezbedi uslove za ravnopravno učešće ovog dela populacije u svim oblastima života''.
Sa promenom stavova i odnosa društva prema osobama sa invaliditetom, razvijao se i jezik invalidnosti.

Poistovećivanje osobe sa dijagnozom: cerebralac, daunovac, amputirac... je pogrdan termin, ispravan izraz jeste osoba sa invaliditetom.
Termin ,,osoba sa posebnim potrebama'' nema mnogo smisla, jer ,,posebne'' potrebe osoba sa invaliditetom niko do sada nije uspeo da pruži. Način njihovih zadovoljavanja jeste drugačiji, ali sama potreba ( ustajanje, odlazak u školu, na posao, u biblioteku i slično) je ista kao i kod svih drugih ljudi.

Osoba sa invaliditetom je korisnik invalidskih kolica, a nikako nije ,,prikovana / vezana za kolica''.
Terminologija je dobra onoliko koliko oslikava pozitivan stav društva prema osobama sa invaliditetom, ali i osoba sa invaliditetom prema društvu.
 
Udruženje je organizovalo veliki broj seminara i tribina na temu podizanja svesti javnosti o osobama sa invaliditetom. Senzibilizacija javnosti na različitost je proces u okviru koga je upotreba korektnih termina zajednička odgovornost ,,onih koji zastupaju interese osoba sa invaliditetom, ali i medija i pojedinaca koji oblikuju i prosleđuju informacije''.